Rodio sam se pre nekih dve godine. Teško mi je da brojim dane i mesece. Nisam stigao do trenutka kada su samo godine bitne.
Čestitanje rodjendana preko Facebook-a je daleko, i bolje što je tako. Osećam se još bitnim. I dalje se prave rođendani, i dalje roditelji slave kada izgovorim novu reč. Negde sam naučio da ne preterujem, nego ih doziram, polako.
Pitao sam se zašto su u porodilištu sve žene. Nema muškaraca, osim nas koji ležimo i konstantno se deremo. Brzo to nekako skapiraš kada dođeš kući. Tata nije znao da pravi razliku izmedju švedske i tetra pelene, o drugim stvarima da ne pričam. Mama bi često govorila, 2 gr mozga, bruto. Zašto bih ja tu pravio dodatni problem, pa tata i ja treba da radimo zajedno. Kada god vidim da se moj tata preznojava, skida majicu, gundja, ja sam mu davao osmeh i smirivao ga. U istom smo timu tata.
Naučio sam koliko je bitno da se smeješ. Na svaki moj osmeh, dobijam x5. Ne znam šta je to u odraslim ljudima, kao da su prestali da se smeju i svaki osmeh im znači puno.
Brzo saznaš da ispod ozbiljnih faca su zapravo krhki. Stoga, gledajući kako to rade mačke počeo sam da ih oponašam. Počeo sam da mazim ljude, da im dajem pažnju. Opet ista situacija, malo daš, puno ti se vrati. Već mi se sviđa i ne namerevam da stanem.
Naučio sam da se ponašam u društvu. Nisu uvek oko mene bili cool ljudi, to vremenom skapirate i ne pravite dramu. Ponašam se isto, smejem se, mazim ljude oko sebe, dobro pomalo ih i počupam ali uvek pokazujem emociju, ne skrivam se, bez maski.
Naučio sam da dajem. Mama mi je uvek spremala cool obroke, plazma na specijalan način. Nije tati lako da me hrani, prvo ja sporo jedem, drugo on ima problem da gleda dok neko drugi jede, pa makar to bio njegov sin. Ima i za tebe tata, bez brige, neću valjda zbog malo plazme da pravim situaciju. Dodatno, jako je simpatično kako moj tata može sve da jede uključujući i hranu koja nekad nije pravljena za njega ali ne pravim problem i instiktivno pokušavam da mu udovoljim.
Na početku sam, sviđa mi se sve ovo. Vidim da prostim stvarima mogu mnogo da promenim, a nisam ni ljudski počeo da pričam.