Da, i dalje se sećam tih dresova, kao velike zastave koje šetaju po terenu. Fudbal tih godina, a pričamo recimo o periodu pre više od 20 godina je davao nešto poetično, lepo, šareno, svedeno i unikatno.
Kultura nošenja dresova je bila nešto posebno. To nije bio deo sportskog outfit-a, mi nezreli dečaci bi ih nosili na rođendane, krštenja, gde god smo mogli da iskažemo sebe, a dres nam je pomagao u tome.
Nismo razmišljali o tome da li je nešto original, kopija, nije nam bilo bitno. Opet smo znali koji od svih dresova je original, kratak prelaz rukom preko materijala ti je davao osećaj da poznaješ materijal, da si ekspert i to lako izgovoreno: Ovo je original, bilo je više od lične satisfakcije.
Za sve koji mogu da se sete ovih trenutaka pišem ovaj tekst, kako bi ih malo podsetio kako je to nekad bilo, ili što bi Ana Nikolić rekla, važno je da je nekada bilo lepo. Pa da počnemo. Redni broj ne diktira važnost i lepotu dresova i još jednom kada god pišem top liste, ovo je samo moja top lista i ne mora da bude ovakva, lepota u očima posmtrača. Počeo sam da se_____
- Jednostavno dres zbog kojeg sam zavoleo žutu boju i koji mi je dovoljno pokazao da kada izgovoriš da ti je omiljena boja šarena, ne moraš da se osećaš glupo u društvu. Gospod, dres Parme
- Dres Italije, prikaz svega što Italijani rade stotinama godinama. Jednostavno, efektno, vanvremenski i plavo. Moja majka bi rekla, zbog ovakvih dresova kragna dobija smisao. Konkretno ovaj dres je sa onog baksuznog prvenstva, 94-te
- Kada kažete šapice i dres, apsolutno vam je jasno da je u pitaju Kelme i dres Real Madrida i sjajno egzekucija šapica po rukavima na samom dresu. Ujedno smo malo i nostalgični jer baš u to vreme je po meni igrao jedan od the most underrated dua u napadu, Šuker i Mijat.
- Ovo nije dres, ovo je relikvija, vikao je jedan momak u Sutomorima, dok je trčao sa najružnijom frizurom koju je čuveni Ronaldo lavovski izneo u finalu svetskog prvensta. Nikad nisam video u svom životu trenutni efekat sporta na ljude a posebno decu. Do dan danas ništa slično nisam video. Ovaj dres možda nije ni blizu najlepši ali ima status ikone na ovoj listi.
- Mexico, i gde onu najskuplju. Ja neću mnogo komentarisati, ali najniži golman na svetskom prvenstvu je zasluženo izneo ovaj dres na pravi način. Niko pre njega ni posle njega nije izveo ovakvu bravuru.
- Kakva bi bila lista bez Francuske, mnogi bi se uvredili. Estetski, sklop boja, sve je baš kako treba. Meni je ovaj dres zabeležio deo detinjstva jer su u Parizu u tom trenutku igrala dva majstora, Okocha i mladi Ronaldinho i Pantelic je dolazio, ne smemo to da zaboravimo.
- Nikad ih nisam voleo kao klub, nikad. Ono što mora da im se prizna, među prvima su krenuli da furaju dresove koji idu uz telo, uvek su imali sjajne sponzore i boja adresa je uvek nekako odražavala mentalitet ekipe. Romo zasluženo si na listi.
- Za mene uvek evropski Brazilci, ljudi koji su nas uništavali kao reprezentaciju gde god su mogli i tim gde su igrali neki od mojih omiljeni igrača. Nikad mi nije jasno zašto jednostavno ovaj dres nisu ostavili zauvek. Ne može bolje od ovoga
- Meler, Chapuisat, sve majstori koji su nosili dresove tako da se reflektori nisu ni palili kada padne mrak. U to vreme hrabar potez sa izborom boje i zauvek prepoznatljivi dresovi milionera iz Dortmunda.
- Za kraj, da li ovoj slici je uopšte potrebno objašnjenje. Masterpiece u jednoj slici i poznata rečenica: Hoću baš kao ovaj dečko.
