Jadran nisam video više od 10 godina jer su za to vreme prednost imala neka druga mesta. Da li sam ovako planirao, sigurno da ne.
Prošle godine su nam prijatelji rekli za ostrvo Rab u Hrvatskoj. Pošto Hrvatska prema zvaničnoj statistici ima preko 1000 ostrva, onda negde nije ni čudno što moja malenkost nije čula za ovo ostrvo. Opet, porodično kako to obično radimo, smo doneli odluku da odemo na ostrvo o kojem apsolutno ništa nismo znali niti smo se dodatno informisali. Deci je manje više svejedno, jer njima je i Ada more, a mi smo imali puno poverenje u naše prijatelje koji su sa oduševljenjem govorili o ostrvu.
Put do mora je poprilično lagan. Gotovo više od 70% puta je autoput. Nakon toga ide mali tur preko Velebita, ništa preterano teško za vožnju, i onda jedno 45 minuta Jadranske magistrale. Deo kada poželiš da usporiš i da baš tada jedan kamion bude ispred tebe kako bi mogao da uživaš u lepoti. Nakon toga odlazite na trajekt, koji u junu pošto nije sezona, ide na sat vremena. Vožnja traje maks 10 – 15 minuta.
Ulaz na ostrvo je kao da je Drakaris upravo prošao – kamen, sunce i prašina.
Prvi utisak io osttrvu o kome ništa nisam znao, nije bio dobar. Ali već posle par minuta, dolazi deo gde skapirate zašto je ovo ostrvo jedno od najlepših u Hrvatskoj (ne kažem ja, već ljudi koji žive u Hrvatskoj).
Tri stvari koje odmah shvatite da su vam nedostajale kod Jadrana:
- Priroda
- Miris
- Voda
Bili smo smešteni u Starom Gradu, koji je fantastičan. Nije preterano veliki ali ni mali, taman kako treba. Parking je problem, čak i ako želite da platite. Mi smo došli u petak i pukom srećom smo našli parking, ali posle par sati zezanja. Ovde je savet možda da se smeštaj traži van starog grada gde imate privatni parking, a opet da vam sve bude pristupačno jer ćete posle biti daleko mobilniji.
Na samom ostrvu Rab postoji gradska plaža koja je dobra ali je poenta ići na okolne plaže brodićima. Pošto su prijatelji znali za neke plaže mi smo iz prve uboli plažu Frkanja, na koju smo se vraćali gotovo svaki dan. Vožnja brodićem je bila 12 eur za nas četvoro u oba pravca. Deca kao deca, svaki put su uživala u vožnji kao da je prva.
Voda je prelepa i mit je da voda u Hrvatskoj u junu mora biti hladna. Cene, prijatno iznenađenje, ležaljka oko 5 eur ceo dan, espresso 2 eur i veliko točeno 3 eur. Cene su bile niže nego u Grčkoj prošle godine, tako da sam tu razbio još jedan mit koji vlada u Srbiji oko cena u Hrvatskoj. Postoje ostrva koja su skupa naravno, kao Hvar, ali ima i onih koja to nisu.
Ljubaznost ljudi je na visokom nivou, kao i ugostiteljstvo. Hrana ne može da se poredi sa grčkom, posebno riba. Jednostavno šta god da smo klopali od mesa, ribe, slatkog, bilo je sjajno. Jedino što mislim da recimo Grčka daje više, jeste povrće jer je na Rabu to bila tanka priča.
Rab je poznat po rapskoj torti koja je idealni slatkiš, kombinacija badema i limuna. Jako lepa priča. Takođe, prvi put sam probao lozu koja je odležavala sa maslinama i moram priznati da mi se baš svidela.
Ostrvo je puno sadržaja. Na dan dolaska održana biciklistička trka, otvoreni bioskop i pozorište, različite ture od pecanja na otvorenom do varijante penzija, jako lepih parkića za decu i prelepe prirode.
Na ostrvu nema puno turista iz Srbije, uglavnom su to ljudi iz Rijeke i turisti iz Nemačke i Austrije. Ostrvo je pretežno porodič no i kao što rekoh, još nije komercijalizovano.
Druga polovina juna se pokazala idealna za nas i mislim da što se tiče Jadrana ćemo pokušati da se držimo ovog dela godine, iako temperatura može biti niža i vreme lošije, to je rizik koji sam spreman da prihvatim.
Postoji još mnogo plaža i restorana koje vredi posetiti, ali za naš prvi put smo se fokusirali na par stvari. Rab će svakako biti mesto na koje ćemo se vraćati.
Odlazak na ostrvo Rab me je podsetio koliko je Jadran lep i zašto ga treba obići.