Pred nešto, a šta je to nešto, ni sama nisam znala. Sve to stane u jednu reč, predškolsko. Nije škola još, nije ni vrtić, jer su mi rekli da smo u nekoj eksperimentalnoj grupi, kažu stariji, ništa se ne radi, pa da vidimo kako će da bude.
Dok ja ništa nisam radila, svi su bili uzbuđeni osim mene. Mama i tata su gledali tu neku IKEA-u, sveske, neke čudne brojke, da li je A ili B, široke linije ili ne. Već mi se činilo mnogo komplikovanije od ovoga u čemu sam sada, u nečemu PRED.
Aki, imam Akija, brat koji je uvek spreman da mi pomogne i koji ima tonu strpljenja za mene, i za moje jedno te isto pitanje, nekoliko puta. Imam i na koga, znate na koga.
Taj isti neko, mi je rekao da se opustim, jer nema ocenjivanja. Mi smo te nove generacije, valjda nismo pravljeni za utakmicu sa produžecima, i 30 minuta nam je mnogo po času. Odma pitanje sa moje strane: Kako jedan čas traje 30 minuta, zar nije sat vremena?
Htela sam taj ranac na točkiće, ne zbog leđa, već da imam utisak da idem na putovanje, jer zaista to jeste putovanje za mene. Kako god se vama starijima činilo da je to osnovna škola, sa naglaskom na osnovna, za nas je nešto vanredno, još se ne usuđujem da kažem posebno.
Hranu volim, opet znate na koga, na njega. Dobra je stvar što imamo jedan jak kontinuitet užina, i nekim sticajem okolnosti glavna preokupacija roditelja jeste da ne ostanemo gladni, valjda to tako ide u osnovnoj školi, zadovolji osnovne potrebe.
Standardno to čitanje mi najteže ide, najviše zbog toga što često čujem od starijih da što manje razumeš, to je bolje. Opet osnovno obrazovanje mi nalaže da neke stvari bukvalno shvatim.
Tata ima taj tzv OKP, verujte mi bolje da ostane na skraćenici. Kažu da to ima i neki igrač Bekam, valjda je to onda ok, bar je majci lakše da shvati. Atomske navike kažu najbolje izjutra, kada bata i ja u prvih 15 minuta primimo 15 naredbi, na kraju mi je lakše i da sve uradim, samo da dani ne postanu Dani mrmota. Pred nešto, ulazim na vrata, soba pravilnih linija, uredno poređane klupe i stolice i zadnja klupa za mene, jer kažu da sam visoka, imam i na koga, na nju. Poželite mi sreću, jer će mi trebati…