Dug sam put prešao od kašike za supu i teglice eurokrema pa sve do kolača čije ime i sam ne znam da izgovorim. Do pre 10 godina znao sam za sirće i paradajz a sada sastojci za salatu izgledaju kao jedan kraći animirani film.
Kako su godine prolazile i kako sam ja napredovao (hvala ti Majo) i moj grad je dodavao mesta koja Beograd čine, pa slobodno mogu da kažem mestom gde čovek može da se pristojno zasladi.
Svako ko me poznaje zna koliko vodim da jedem, a ko me još za nijansu bolje poznaje, zna da ne postoji loš trenutak da pojedem nešto slatko. Svi ti trenutci su pretočeni u neka lepa mesta i kolače koje želim da podelim sa vama. Ovo je samo moja lista, mala ali vredna i nije konačna jer Beograd zna uvek da iznenadi. Pa da krenemo:
Gospođa Mirkov i šušu. Kolač spolja kao princes krofna a unutra spektakl od ukusa. To je onaj trenutak kada kora puca a odmah potom osećate krem i punoću ukusa. Finale se krije u Paris Brest, i sočnom kremu koji nastaje mlevenjem karamelizovanih lešnika. Za nas koji nismo bili u Parizu, ovo je nešto najbliže što smo došli.
Iz jedne lagane francuske priče prelazimo na Durmitor. Svež vazduh, valja uhvatiti zalet. Apsolutno svako će vam reći kada mu kažete za Durmitor, teletina ispod sača i biftek u ulju, ali ne i ja. Hvala gospodinu Periši koji mi je skrenuo pažnju na kolač od maka, preliven belom čokoladom, puta 2. Idealan spoj jakog ukusa i blage note koju donosi bela čokolada. Kao prva zamena za to, čuveni trileće.
Ulicu Maršala Burjuzova sam zapamtio po Mikanu i čuvenom roštilju ali je ova ulica iznedrila još jedno prvoklasno mesto, poslastičarnicu koja se zove Poslastičarnica sa stavom (trenutno se nalazi u Zemunu). Jedino mesto u Beogradu gde možete probati Sladoled od Tamjanike i rakije iz Kovilja (šljiva). Ne smem da zaboravim, bronte pistać, ako ste mislili da je pistać dobar, onda ste upravo otkrili nešto bolje. Kada smo se tako lepo najeli, ljubazno osoblje videvši sa kim ima posla, nam je ponudilo da probamo tiramisu, bajka sa srećnim krajem. Najbolji u gradu, potpisujem. To je onaj trenutak kada se kolač valja po ustima i nestaje bez traga. Ako bih morao da izdvojim još jedan tiramisu, Saša bar, jako se specifično servira i posipsa sa toplim espress-om kako bi se dobio taj hladno topli spoj.
Tradicionalno, kada kažete nekom žito sa šlagom, pomislite na slavu i žito bez šlaga. Ovo je po meni jedan od the most underated slatkiša ikada. Ukoliko se napravi dobar šlag a u Gelateriji u Nušićevoj prave najbolji i pomeša se sa dobrim žitom, dobijamo ono što danas zovemo zdravo slatko. Inače Nušićeva je jedna od onih legendarnih ulica i drago mi je da je Gelaterija još tu i što ima neke legendarne proizvode, a žito sa šlagom je svakako na prvom mestu.
Malo marketinga i osoba je upravo iz tog sveta i kakav onda slatkiš da očekujete. Bez da budem previše subjektivan ali Ispeci pa reci je jedno od onih mesta koje vas inspiriše da započnete svoj posao i da radite ono što volite, a da se pri tom i lepo najedete, jer gde da se ide praznog stomaka. Ispeci pa reci ima najjaču trojku, carrot cake, brauni i američka pita. Nisam nikad probao sve odjednom ali vama savetujem da obavezno čekirate ovo mesto i da probate ova čudesa koje Senka pravi.
Mandarina, teško da može da prođe lista bez ovog mesta. Probao sam gotovo sve kolače ali sam sveo sebe na dve stvari: kolač Gotham (nema veze sa mojim kolekcionarstvom) i kroasan (kombinacija pistać namaz i maline). Ova dva proizvoda su mi ultimativna i nijedan drugi im nije prišao ni blizu.
Kraljičin vagon, da krenemo sa tim da je mesto na 10 minuta gde živim i da do skora nisam ni čuo za to mesto, koje pravi najbolju pitu sa suvim kajsijama. Apsolutno nije bio plan da jedemo, ali nas je konobar ubedio da moramo da probamo pitu i na kraju su deca morala da gledaju tatu kako mmmmmće i uživa u piti kako samo on to zna. Najbolje stvari se dese kada ih najmanje očekuješ.
Gianduja u Jerry restoranu. Način na koji se ovaj kolač sprema i kako se aranžira može nešto da vam kaže ali pun i jak ukus koji ovaj kolač ima, je nešto što se ne zaboravlja.
A sada mesto zbog kojeg ljudima iz centra Banovo Brdo više nije daleko. Filter i bez premca najbolji sufle koji postoji u gradu. Ljudi su pokazali da od bundeve može da se napravi nešto više od pite i sve to lepo spakovali u sufle. Sufle je univerzalan slatkiš ali nemojte da vas to prevari, ovaj tvist sa bundevom niste probali nigde. P.S. odličan je i doručak.
Sada kolač gde bukvalno moram da vam iskopiram šta sve ima u njemu, pa da krenemo: prženi kaneli od čičoke, žele od ajdare jabuke, marcipan i sladoled od cimeta u kremastom karamel sosu sa burbonom. Ovo mogu da iznesu samo retki restorania, a Homa to jeste. Ništa manje lošiji nije limun tart ali ipak dajem prednost prvom jer ga nigde ne možete probati.
Jedna mala klasika a opet tako retka. Za kolač medovik sam prvi put čuo kada sam bio u Rusiju i sada sam imao priliku da ga probam i u Beogradu, i to u restoranu gde je šef kuhinje iz Rusije. U pitanju je restoran Red Queen i njihova verzija Medovija, koja bar po rečima Rusa je preslikana verno. To su oni kolači koji imaju jačinu i dobru notu a opet nisu teški. Moja topla preporuka posebno za ljude koji vole med.
Mesto koje je nekako uvek imalo jako dobre slatkiše, Pizza Bar. Teško da čovek može da predvidi da ovaj restoran već godinama ima jako dobar slatki menu. Ja lično bih izdvojio njihov cheescake sa borovnicom. Prava mera, lepo dozirani ukusi, gde ništa ne dominira. Baš topla preporuka.
VuleVu, ili ti mesto koje ima standardni slatki menu i poseban kji kako mi je rečeno održavaju u saradnji sa kuvarom iz Francuske. Kada uđete u restorana, tražite taj posebni menu i samo se prepustite preporuci konobara koji će vas ispitati šta volite i onda će vam preporučiti pravu kombinaciju. Bukvalno, šta god da uzmete nećete pogrešiti.
Ovo nije kraj. Postoji još mnogo mesta koje treba obići. Samo praveći ovu listu, sam shvatio da postoji bar još 10 mesta koje treba obići i čekirati. Do tada uživajte u ovoj slatkoj listi i slobodno predložite vama neko drago mesto gde može da dobro da se zasladi.